Preminula draga baka Mara. Iza nje ostade trošna kuća, malo vrtla, devet kokoši i jedan pivac.
Mara je imala tri kćeri i jednog sina, a dok Maru nisu ni ukopali, dok fratar nije izmolio posljednju misu za dragu mater, počeo je rat za ostavštinom između kćeri i sina. Ali kakav rat! Nikoga ne zanima ni kuća ni vrt, sve zanimaju samo kokoši i pivac. Treba se podijeliti kokošinjac.
Svi dijele kokošinjac i cili svit ga dili, a moraju kokošinjac podijeliti i nasljednici. Sestre bi kokoši, sin bi pivca.
Ali kako će kokoši bez pivca? Ako nabave mladog, taj se neće zaljubiti u stare koke. Muko moja, kome će pripasti pivac?
Prvi u napad kreće sin, političar, saborski zastupnik i iz svega grla zaviče:
„Meni samo pivca! Ja znam što je pivac. Pa ja čitav život radim u kokošinjcu. Znate li vi kad ja zakurikam onim kvočkama, ja to čujem kako jeka odjekuje. Ja znam što ću s pivcem, vi si podili te kokoši.“
Gledaju ga tako sestre. Ne idu kokoši bez pivca. Nema jaja, a bez jaja stare kokoši nisu ni za što, nisu dobre ni za skuvat.
E onda kreće rat. Tko je koliko napravio za mater, preminulu Maru.
Kreće bitka tko je sredio pristupni put kroz krš, a sin vrišti na sav glas:
„Ma koje zva bageristu, lokalnu firmu da asfaltira put? Tko je sredio elektriku? Tko je sredio da dođe voda, da se ne pije ona iz čatrnje? Znate li vi tko sam ja? Ja sam vam ovdje mali Bog, ništa se ne može napraviti bez mene.“
Sestre šute i još uvijek broje kokoši.
Onda sve tri u sav glas:
„A tko je mater vodija kod doktora? Tko je joj iša na pazar? Tko je donosija hranu i lijekove? A ti sve preko veze, a mi tabanovića svuda, dok ti voziš auto od sto iljada eura.“
„Kad je tako, idemo na sud! Neka sud kaže kome će kokoši, a kome pivac.“
Gleda sin i odjednom ispali:
„Ma koji sud? Onaj što sam ih ja instalirao? E, da znate, pivca ja nosim, a vas tri možete napraviti puru da počastimo ostale pivce iz mog kokošinjca.“
I tako počinje rat u kokošinjcu.
Ne oko kuće.
Ne oko vrtla.
Ne oko uspomene na mater.
Bitka se vodi oko pivca.
Jer svi znaju da bez kokoši nema jaja, ali još bolje znaju da bez pivca nema kokošinjca kojim se može gospodariti.
A cili svit, brate moj, odavno je postao jedan veliki kokošinjac.
I svatko bi svoga pivca.
